Najviše kritika kada govorim o bilo čemu vezanom za Bibliju sam dobijao od onih koji je nijesu niti pročitali niti je imaju u svojoj kućnoj biblioteki.
Ja je imam, tačnije „Sveto pismo“, veoma vrijedan primjerak iz 1992 godine, u prevodu Daničić-Karadžić, ali je nikada nijesam mogao pročitati: dosadno pisano, nejasno, zbrda-zdola, sve neki nama strani likovi, daleki i strani krajevi, tuđi ljudi, imena tuđa, tuđa istorija, sve tuđe. Ništa naše.
Sam sam se pitao zašto ovo uopšte treba da čitam, u cilju čega?
Nije mi ovo lektira pa moram da je čitam.
Komunisti su u Jugoslaviji u obaveznu lektiru uveli u sklopu državnog programa obrazovanja, Njegošev „Gorski vijenac“ kojeg smo svi trebali pročitati. Više smo svi generalno citirali „Gorski vijenac“ nego „Bibliju“ i „Kuran“ zajedno, bliže nam je to bilo, naškije.
Zzato predlažem da se CPC odrekne inisistiranja na učenju tuđe istorije i izvlačenja pouka iz nje, jer je sve to nama strano. Neka CPC zvanično prigrli Njegošev „Gorski vijenac“ kao sveto pismo, jer se to tiče naše istorije, naših krajeva i našijeh ljudi.
U crkvama da se oslikavaju samo naši ljudi koji su dali doprinos srbstvu kroz istoriju, počev od Tesle, Milankovića, Boškovića, Pupina i ostalih duhovnika nauke kao i državnika i vojskovođa koji su se borili protiv okupatora za slobodu i suverenost srbskih država.
Takođe predlažem da se meni uruči orden za ovako genijalnan prijedlog.
