Umovanje nad kartom Rimskog carstva
Ovu kartu nisu crtali Srbi, tako da se ne može govoriti o prosrbskoj propagandi. Slika pokazuje Rimsko carstvo i koliko je iz kojeg dijela tog carstva bilo vladara. Svi vidimo, ako se ne pravimo blesavi, da je iz Ilirije bilo najviše. Postavlja se sada pitanje ko su Iliri. Albanci nisu garant, , Albanija je država novijeg datuma, Šiptari, nema teorije, Šiptari su naziv za Albance koji oni sami za sebe koriste kada govore o svojoj naciji.
Илири су онај народ који је како онда тако и сада, најбројнији на овом подручју, дакле Срби. Срби су тада били јединственији, нису били подјељени по вјерским убјеђењима и црквеним организацијама. Илири нису некакав митски народ који је нестао лажним досељавањем некаквих Славена. Илири су једноставно други назив за нас. Да не би било да умишљам, прилажем испод слику шта о томе мисле Аустријанци, ово је са њихове карте.
Vidi se ko hoće da vidi da su Iliri Srbi, a Hrvati i Slovenci podvedeni pod Srbe. Vidimo da se spominju i druga srbska plemena: Raci, tj Rašani, tj. Raseni, kao i Šokci – Srbi rimo-katolici koji se krste šakom po čemu su i dobili ime Šakci, tj Šokci.
Zaostavština ilirskog imena se može vidjeti i na primjeru rimskog naselja kod Sarajeva, Ilidže, za koje nas pogrešno uče da to nešto znači na osmanlijskom jeziku, a to je u stvari izonličeni naziv Ilirija.
Da smo oduvijek bili ovdje, a samo je jedno pleme Slavena doselillo kod svojih sunarodnika, jer smo svi govorili isti jezik, sa određenim lokalizmima, se vidi iz imenovanja plemena. Čak se zna da su Rimsko carstvo osnovali Etrurci, tj Etrusi, koji sami za sebe koriste naziv Raseni (Rašani), Sabinjanke koje su u ustvari Sa(r)binjanke i Latini. Dakle samo Rimsko carstvo su osnovala dva očigledno srbska plemena i jedno koje možda i nije bilo srbsko, nekakvi Latini.
Rašane su oni koji su imali problem sa izgovaranjem srbskih riječi, preimenovali u (T)ra(š)čane, nešto slično kao što rade Englezi kada dodaju “the” ispred riječi, dodavanjem ispred riječi slova “t”, primjer su eTRusi i TRačani.
Од оних који су се доселили овдје гдје смо ми одвајкада су и Бугари који су такође дискутабилног поријекла. Ради се сигурно о народу са сјевера из Сарматије, која је у ствари Сарбатија, и то са ријеке Волге, по чему су и добили име Волгари, а сви знамо да се често слова В и Б међусобно замјењују, чак и на овој слици Византију неки називају Бизант док за Бугарску неће рећи Вугарска, а требали би по истом принципу. “ВЛГ” је стара србска ријеч за воду, од туда вуче и ријеч “влага”.Kada se već dotičem pojma Vizantija, da naglasim da he i to izmišljen pojam za istočni dio Rimskog carsta koji se izvorno u stvari zove Romeja. Niko neće nači niti jedan dokument iz tog vremena na kojem to carstvo za sebe kaže da je Vizantija ili Bizantija.
Dakle još jedna podvala istoričara koji su se bavili više politikom nego istorijom. Zbog toga i imamo valjda onu čuvenu skulpturu Romula i Rema koje doji vučica, drevna totemska životinja u Srba. Rim i Romeja dva dijela istog carstva koje se zbog veličine moralo podijeliti, a i zbog razlike u mentalitetima, a i zbog osobine Srba da se uvijek moramo dijeliti. Centar Romeje je bio Konstantinopolj, grad kojeg je osnovao na jednom polju Konstantin, kao što i samo ime grada govori.
I Rimsklim i Romejskim carstvom su dakle u najvećoj mjeri vladali Srbi, jer smo bili i najbrojniji i najdominsntniji narod, kao što smo i sada. RImskim su vladali Srbi latiničari, a Romejskim Srbi azbukvari.
I zbog ove činjenice je glupo da neki ostrašćeni Srbi negiraju latinicu kao srbsko pismo. Negiraju svoju drugu polovicu narodnog bića.
Не морате ми вјеровати, али се намеће сасвим логичан закључак, да Цезар када су га убијали није рекао “зар и ти бруте”, него је рекао на чистом старосрбском “зар и ти брате”. Гледајући менталитет Срба са простора Херцеговине и Црне горе и Грка, сасвим је јасно да је Спарта била на нашем простору и Спартанци су били исти народа као и овај сада који настањује споменути простор. Грци нису били гарант, а неки други, нема теорије, јер само ми ту живимо одвајкада. Гледано спортске успјехе Грка и Срба, олимпијске игре прије да су биле игре древних Срба, а не древних Грка.
Lirika kao pojam iz književnosti je u stvari ilirika,
Gen “I” je u stvari od Ilirski gen, dakle srbski. Zato je glupo govoriti koliko ima slavenskog gena u Srba, kada je naš gen “I”, pa treba govoriti koliko u Slavena ima srbskog gena.
A što se tiče pojma “armada” pri čemu se misli na vojsku, to je izvorno bilo “sarbada”, što je i logično jer su srbi ratničko-zaštitnički stalež prvobitne bjelačke rase i njen širilac gena.
Елем, све нас лажу свој вријеме и питање је колико ће још то да им полази за руком.
Duško Bošković, 2.3.7528.(2020). godine od potopa