понедељак, јун 17, 2024
Умовања

Умовање над вјерском честитком

Никада нијесам био склон вјери, него некако више сазнавању и знању. Тако да ово моје умовање над вјерским поздравом не гледате никако другачије него као жељу за распетљавањем замршености.

Овај текст је реакција на честитке поводом Божића по јулијанском календару на Звиждачу (Твитер) од стране једног предсједника, а и једног од политичара државе која је један од гараната Дејтонског мировног споразума.

Необично је да се неки празник честита и поздравом и отпоздравом: Мир Божији, Христос се роди. Као да би се честитао Васкрс поруком: Христос Васкресе, Ваистину Васкресе.

Како онда да човјек одговори на честитку са насловне слике? Једино да понови исту честитку или каже „Хвала на честитки“. Али збуњени људи кажу „Ваистину се роди“ и тиме упадају сљедећу проблематику.

Сам чин рађања није никада био упитан, свако може да види и да чује да ли се неко родио или није и да ли је беба живорођена. Отпоздравом „Ваистину се роди“ којег провоцира неправилна поздравна честитка се по мом мишљењу уздрмава темељ вјере.

Одговором на такву честитку да се Исус заиста родио, људи казују да спадају у оне који вјерују у Исусово постојање, пошто вјерују да се родио. А то значи да онда постоје и људи који не вјерују да се Исус уопште родио тј. да је постојао.

Оваквим вјерским ритуалом честитања сами вјерници доводе у питање сам темељ своје хришћанске вјере. Чак и муслимани говоре о Исусу, не доводе у питање његово постојање.

Морали би српски духовници да о овоме поведу рачуна да поуче људе правилностима. Није ваљда да се само мени причинило да нешто није у реду са оваквим начином честитања.

Дуго времена ми је било чудна тврдња да је од Божића важнији празник Васкрс, јер не би било ускрснућа да није било рођења. Али то је тај темељ хришћанске вјере, људи се дијеле на оне који вјерују да је Исус васкрснуо, на оне који не вјерују и оне за које ова тема уопште није од значаја.

Потврда припадности истомишљеницима који вјерују у васкрснуће се очитава у одговору на констатацију да је Исус васкрснуо, са потврдом да је заиста ускрнуо (Христос васкресе – Ваистину васресе). Коришћење ријечи „Ваистину“ има само смисла у вријеме Васкрса.

Да не би било да сам шта погрешно рекао и кога одвукао на погрешну страну, молим посавјетујте се са својим духовником или неким црквеним човјеком.

Необично је да се неки празник честита и поздравом и отпоздравом: Мир Божији, Христос се роди. Као да би се честитао Васкрс поруком: Христос Васкресе, Ваистину Васкресе.

Како онда да човјек одговори на честитку са насловне слике? Једино да понови исту честитку или каже „Хвала на честитки“. Али збуњени људи кажу „Ваистину се роди“ и тиме упадају сљедећу проблематику.

Сам чин рађања није никада био упитан, свако може да види и да чује да ли се неко родио или није и да ли је беба живорођена. Отпоздравом „Ваистину се роди“ којег провоцира неправилна поздравна честитка се по мом мишљењу уздрмава темељ вјере.

Одговором на такву честитку да се Исус заиста родио, људи казују да спадају у оне који вјерују у Исусово постојање, пошто вјерују да се родио. А то значи да онда постоје и људи који не вјерују да се Исус уопште родио тј. да је постојао.

Оваквим вјерским ритуалом честитања сами вјерници доводе у питање сам темељ своје хришћанске вјере. Чак и муслимани говоре о Исусу, не доводе у питање његово постојање.

Морали би српски духовници да о овоме поведу рачуна да поуче људе правилностима. Није ваљда да се само мени причинило да нешто није у реду са оваквим начином честитања.

Дуго времена ми је било чудна тврдња да је од Божића важнији празник Васкрс, јер не би било ускрснућа да није било рођења. Али то је тај темељ хришћанске вјере, људи се дијеле на оне који вјерују да је Исус васкрснуо, на оне који не вјерују и оне за које ова тема уопште није од значаја.

Потврда припадности истомишљеницима који вјерују у васкрснуће се очитава у одговору на констатацију да је Исус васкрснуо, са потврдом да је заиста ускрнуо (Христос васкресе – Ваистину васресе). Коришћење ријечи „Ваистину“ има само смисла у вријеме Васкрса.

Да не би било да сам шта погрешно рекао и кога одвукао на погрешну страну, молим посавјетујте се са својим духовником или неким црквеним човјеком.