Evolucija prodavača do čuvara naci-fašističkog poredka

Ko kaže da ne postoji evolucija, taj je slijep kod očiju. Pod ovim pojmom evolucije ne mislim na to ko je stvorio svijet, nego na pojavu rasta i razvijanja stvari. Nekada su prodavači bili osobe koje su prvenstveno bile zadužene da prodaju robu prodavnice u kojoj primaju platu za taj posao. U socijalizmu si imao platu bez obzira koliko su bio dobar prodavač, ako si baš odskakao svojom vrijednošću dobijao bi postotak na platu. U kapitalizmu je malo drugačije, gazda formira platu svojim robovima prema tome koliki profit mu ko donosi. Nema socijale, da imaš posao, a ne skapavaš na njemu.

Sada je došlo neko post kapitalističko vrijeme, kada su prodavači i prodavačice postali naci-fašistiški čuvari poredka, sa prvenstvenim zadatkom da opominju potencijalne kupce na to kako su obučeni i da moraju da nose brnjice na licu koje kao da su postale obavezni odjevni predmet. Prodaja robe im je tek na drugom mjestu.Prodavači i prodavačice misle da će ostati kod kapitaliste na poslu zbog toga što moraju da izvršavaju protivustavne odluke kriznog štaba, a nisu svjesni da njihov ostanak na poslu uopšte ne zavisi od opominjanja potencijalnih kupaca na njihov izgled. Gazda će da ih odpusti istog časa kada mu neki prodavač postane nepotrebni trošak. A postaće svi veoma uskoro, jer narod sve više ne ulazi u prodavnice, nego kupuje preko interneta.

Gazde već tjeraju da kasirke i kasirci (kako je samo glupavo rodno imenovanje raznih zanimanja) budu i prodavači. Natrpa se kasirkama i kasircima razne robe na traku i naredi im se da uvaljuju kupcima koji su već kupili šta im treba, razne gluposti kojima ističe rok ili nikome i ne trebaju, pa to niko i ne kupuje.

Prodavači, bolje je da vas narod pamti po čojstvu, nego po prestrašenosti za posao, jer ćete svakako ostati bez posla. Možda je i bolje da nosite brnjice do ispod očiju da vas ne prepoznajemo poslije na ulici.