Коме је шта његова матица
Од како је једини постојећи војни савез напао Југославију и уз помоћ кроз историју доказаних колаборациониста развалио моју и отаџбину и домовину Југославију, остао сам без матице. И не само ја. Народ који остане без матице је обезглавЉен и на путу да се над њим направи геноцид асимилацијом у друге нације.
Од када сам остао без своје матице Југославије, говорили су ми да ми је сада матица Србија. Није ми било никако јасно како ми може бити Србија матица, када су сви моји предци сви редом са херцеговачко-црногорско-далматинског подручја, није нико са територије садашње Србије. А некако су ми менталитетом и ближи ови са овог подручја, него из Србије. Логичније би било да ми је матица Црна гора, јер Херцеговина и Далмација још увијек нијесу државе.
Али ми објаснише да је Србија правна насЉедница Југославије и по том основу ми је Србија матица. Некако је нама Србима премала та наша нова матица. Иако смо ми Срби као мали народ, имамо у колективној свијести нешто друго и понашање нам је као неког великог народа. Ово може само да наведе на закЉучак да смо некада заиста били велики народ који је покривао велико пространство. Зато нам је ово сада све некако скучено, треба нама већи животни простор да се не би осјећали као у кавезу, што нам стлано Запад намеће као модел.
Упркос свему ми смо и даЉе највећи народ на Балкану и Београд је свјетска метропола, највећи град на Хумском полуострву намјерно погрешно названим Балкан. Београд има више становника него многе друге државе, он би могао бити сам држава у држави.
Какву поруку нама несрбијанским Србима Београд жели послати поставЉањем Француза да води министарство које као треба да брине о нама? Ми када се желимо обратити нашој матици за помоћ обраћамо се некоме ко нема ни србско име не презиме на „-ић“. Ми га не доживЉавамо као некога свога, нити ћемо икада. Нико ме не може убиједити да ће један француз колико год био одан вјерник СПЦ, више бити одан србској него француској ствари.
Колико се неки Француз може залагати више за србски интерес него за француски, поготово ако се дође до неке несугласице и ова два интереса буду супротставЉена? На чијој ће он тада бити страни. Можда су србски интерес и француски одавно супротставЉен?
Ми смо својевремено најурили Французе и њиховог освајача Наполеона из ових наших крајева, али ето опет нам поставише Француза као интерфејс између источних и западних Срба. Разлог је …
Да се мало подјетимо историје владика Петар И Петровић је истјерао француску војску под Наполеоном Бонапартом не само са црногорске територије, него чак и из Дубровника, Боке и из Далмације. Дакле, нису нам Французи, као уосталом што нам нико са Запада није био никада пријатеЉ нити ће то икада бити. Показали су шта мисле о нама током бомбардовања СР Југославије, а у ствари у највећој мјери територије Србије и Српске. Војска Републике Српске је оборила француске бомбардере над србском територијом, а не неке друге.
Браћо Србијанци, тј. Срби из Србије, имате ли каквог нашег да буде интерфејс са вама, или бар да овај Француз узме неко наше име и презиме, да нам мање буде одбојно.
Нећу да се осјећам као да од Француске тражим помоћ, него од Србије, моје најновије матице по правном основу.
Овако изгледа обарање француских авиона изнад Српске:
Због различитог искуства којег имају источни и западни Срби, увијек ћемо имати довољно тема за безплодне и непотребне расправе око тога ко је гдје крив и гдје је погријешио умјесто да се сконцентришемо на заједничке побједе и успјехе. Срби из Србије Французе доживљавају као савезнике из првог свјетског рата иако су они своју помоћ вишеструко наплатили, а не би ни помагали да Руси нису запријетили, а западнодрински Срби Французе не доживљавју као савезнике него као окупаторе и то од давнина.
Нешто размишљам, сигурно ће им мене једног дана укључити у политику, у ФБиХ је несташица Хрвата у власти, па многи Срби имају шансу, само је потребно да се изјасне као Хрвати и дају своју дјецу на школовање у Католички школски центар. Па када будем у власти предложићу да на челу министарства за одржавање веза са Србијом поставе Принца Чарлса, и он је православац као и Гујон, а ионако тренутно у Србији влада одушевљење Енглезима.
Елем, како год, увијек ће бити неспоразума између нас горских Срба и равничарских Срба, неизједначиви су то менталитети, лакше нас је посвађати него помирити.
