Латиница је такође србско писмо

Ову тему ће острашћени Срби тешко да схвате, а неће ни да се труде да схвате, пошто генерално гледано немамо више за шта да се ухватимо јер су нам измакли тло под ногама, и не можемо рећи ни за шта наше да је наше јер су нам све отели.

А отели су нам јер смо им дали да нам отму, пошто су неким Србима многе важне ствари неважне, па мало по мало остајемо без свега нашег. Језик су нам узели и преименовали, а једино је језик једина права одредница неког народа. Језик је угласавање мисли, менталног склопа народа. Језик је најважнији, и када смо то дали да нам узму све остало иде по логици ствари.

Неки Срби цркву поистовјећују са србством, а црква није нешто посебно србска, јер је хришћанска, а  хришћанство је врста глобализма којег се као појма грозе. Наша црква је србска онолико колико је преузела наше старе предхришћанске обичаје као своје и није нам избацила слављење слава, као друге цркве, али их је преименовала у “крсне славе”.

Неки поистовјећују ћирилицу са србством, при чему нас са високих мјеста уче да Ћирило није Србин. Дакле опет ништа србско у себи. Сам назив “ћирилица” је глобалистички, јер га користе и други народи, рецимо има доста различитих слова у Раса и Срба, дакле није баш исто азбучно писмо да би се исто звало. Ћирилица нам је као нешто србско, а нећемо да користимо назив “србица” за нашу верзију азбуке, јединог фонетског писма на свијету. Неким Србима је србско оно што не личи на србско, а нешто што је евидентно србско неће да назову србским.

Е тако Срби који су били индолентни када су нам све други узимали као своје, сада праве далекосежну штету по србство тврдећи да латиница није србско писмо и тако свима нама копају заједнички гроб.

Јер УНЕСЦО сврстава књижевна дјела на основу писма, па ако је латиница не сврставају то под србску кутурну баштину, иако су писци Срби и писане су србским језиком. А ако је писано азбуком онда сврставају под србску баштину.

На основу усаглашених захтјева народних библиотека Србије и Хрвацке 2008. године, усвојене су нове библиографске ознаке за језике ових држава под кодом ИСО 369-2, при чему је СЦЦ означавао сербо-цроатиан цyрилииц (ћирилица) и преименован је у срб тј. србски, а СРЦ је означавао сербо-цроатиан роман (латиница) и преименован је у хрв тј. хрвацки. И ово се примјењује у свим библиотекама свијета. Ко студира вани због данка у крви, може да ово провјери у библиотекама.

Ово је иначе само договор Србије и Хрвацке и ми Срби Босне и Херцеговине и Црне горе нијесмо дужни да се овога држимо, пошто нисмо обухваћени овим договором, те стога и пишем овај осврт на недостојан договор који није смио проћи без нас. На крају крајева једини наш нобеловац из књижевности, Иво Андрић нити је из Србије нити је из Хрвацке и из тих миљеа и баштине и доживљавамо да све што је издано латиницом од његових дјела се очигледно сврстава под хрвацку књижевност, а иста та дјела која су писана азбуком се сврставају под србску књижевност. Да је Андрић Србин види се из ове личне карте, гдје лијепо пише да је србске народности.

Кратковиди Срби ће рећи, Срби пишите азбуком и ријешен проблем. Није ријешен због наше историје коју ето имамо иза себе и коју не можемо тек тако избрисати. Најплоднији период србске културе је био у Краљевини СХС и Југославији и много србских дјела је ту направљено латиницом и сва ће то, ако не реагујемо на вријеме, бити сврстано у хрвацку баштину, а ако је аутор имена из исламског културног миљеа, онда у бошњачку културу, иако Бошњака као нације нити у краљевинама, нити републици Југославији није ни било.

Онда ће острашћени Срби рећи како је Југославија била тамница србског народа и понашати се као да тај период наше државности уопште није ни постојао и није био битан. Али ето, постојао је и толико је битан да се не може занемарити и само би га људи са дијагнозом занемарују. Озбиљни народи и одрасле и зреле особе не игноришу своје периоде постојања и дјеловања.

Треба спријечити УНЕСЦО да овако банализовано приступа комплексном проблему, као да су радници на пијаци, а не академски образовани стручњаци. Питам се да ли су уопште квалификовани да се баве тим стварима. Требамо видјети ко сједи тамо и да им уведемо демократију, па да гласамо за предсједника УНЕСЦО-а и остале чланове. Не може у ери демократије да неко поставља неке људе, на нека важна мјеста, јер они тако хоће, има да се сви питамо око тих ствари које се свих нас тичу.

На улице треба изаћи ако не може ово да се ријеши институционалним методама.

Ако се гледа кроз историјску визуру, романско писмо тј. латиница којом сада пишемо је такође србско писмо јер су га Срби осмислили. Још ако се зна, а видимо да неће то да се зна, да су Рим основали Расени (етРуси), Са(р)бињани и Латини и ко је био окосница свог Римско-Ромејског царства, блесаво је негирати да је латиница србско писмо. Ко хоће нека негира, али вам овако стоје ствари, па ви истрајавајте у својим наканама, нико вам не брани, али вам то није баш паметно.

Ево примјера острашћености тих гњевних Срба који зарад тренутног бијеса и ината уништавају свога рода историју и стално би да се пише нека нова историја која негира предходну.

Човјек у гњеву ослијепи и сметне са ума да нијесу књиге само књиге поезије и романи, има књига са математичким формулама, са програмерским кодом, који је увијек писан латиницом. Значи ли то да ће овај човјек да копира само странице књиге гдје је текст писан азбуком, а формуле и програмески код неће хтјети да копира?

Његово је право да ради шта хоће у његовој кући, али на примјеру Турске видимо да је Турска прешла са арапског писма на латиницу и не видимо да су ишта мањи ни муслимани ни Турци. Додуше нису ни Арапи, а писали су арапицом. А Срби су Срби, а не пишу србицом, него ћирилицом?!

Предлажем овом штампару ако користи фотокопирне уређаје или рачунаре или било које друге машине, а на латиничном су писму, да их не користи како би био досљедан.

Ево још мало чињеница: Од 1992. године србски и хрвацки језик се сматрају посебним језицима, мада наука то не може да докаже, јер је ово политичка подјела, и  овакво стање је заведено у међународним институцијама које о томе брину под ознаком ИСО/ФДИС 12190.

Дакле, србски језик није уврштен у језике који користе латинично писмо, него је уз хрвацки језик регистрована латиница, а уз србски језик је регистрована само ћирилица, дакле за србски језик је само једно писмо, а требају оба

Хвала САНУ, које је ипак АНУС, јер нема ништа србско у себи, то је академија Србије, а не нас Срба.

На овај начин су институције Србије без консултовања са осталим несрбијанским Србима се одрекле све србске културне баштине писане романицом, тј. латиницом.

Србима не требају непријатељи, сами смо себи највећи непријатељи, са САНУ-ом на челу.

Душко Бошковић