Учимо рашки језик

Ако желимо напредовати, требало би под хитно увести у србско образовање руски као обавезан језик и то само из једног јединог разлога.

Као што учимо амерички језик који је потребан како би се лакше комуницирало са већином свијета, па чак и са Русима тј. Расима, тако је расијски језик тј. рашки потребно учити како би боље схватили нашу србску античку историју. А важи и обрнуто, да Расијани уче србски како би схватили своје поријекло.

Сам појам „расијани“ говори да су то Срби у расијању.

Ево на примјеру једне пјесме из другог свјетског рата, а то је онај гига-турбо рат који се десио послије тог неког Великог рата, сами се увјерите слушајући србски текст и превод на расијски како се која ријеч преводи (види насловну слику).

И видјећете рецимо на примјеру ријечи „злотвор“ која се на руском каже „злочинац“, да то уопште није добар превод, насилан је само да би се рекло да су то два различита језика. Баш као и у случају „хрвацког“ језика, када се каже да је „домаћица“ ето као србска ријеч, а „кућаница“ да је ето као нека хрвацка ријеч, при чему су и кућа и дом у ствари србске ријечи.

Тако су сличном методом силовања језика сасвим два различита појма „злотвор“ и „злочин“ подвели под исте ријечи, тј. синониме. Зло творити и зло чинити није исто. Бити стваралац зла је много страшније од чињења зла. Јер не можеш нешто чинити тј. радити, ако предходно то ни је створено. Много гори злочин је изазвати рат, тј. створити га, него чинити злочине у рату. Да није рат изазван, неби ни било злочина. Исто тако злочинац, не би ни постојао без злотвора.

Дакле, сасвим је непотребно ријеч злотвор преводити као злочинац, могли су то Раси и не преводити.

Језичким чистунцима тј. штреберима је потребно објаснити да Русију, сами Руси називају Расијом, дакле и језик није баш руски, неко је расијански, а ако се то мало измијења може се рећи и да је расенски (тј. етрурски), тј. рашки. Средњовјековна Србија се састојала од Босне и Рашке, па би руски језик могли називати и рашким. Раци су у ствари Срби, иако су Раси, дакле сво вријеме имамо мијешање Срба и Руса кроз древну историју.

Иначе је Вук Караџић, поријеклом са каменитих дијелова србства, гдје се говорио мало другојачији србски језик од равничарских крајева, у својој реформи увео да србски језик буде више сличан језику којим је народ поднебља његових предака говорио, него да буде сличан рашком језику, језику Срба из равница, па је модерни србски мало тврђи и каменитији од расијанско равничарско-степског земљаног језика.

Неки недобронамјерни то тумаче као одвајање Срба од Раса путем језика, а ми Срби који одвајкада говоримо углавном овако, би сматрали да то Вук није урадио, да нам неки преко цркве желе наметнути расијански језик, тј. србски равничарско-степски језик, разбарушен и разчупан, јер се разлио по равници баш као што су се разлили и стари Срби творећи Славене.

Да питате било кога за познату ријеч у србском језику “уџбеник” шта он у ствари значи сви че рећи да је то књига за школу из које се учи, а да сама ријеч не значи ништа. Неко ће “одлијепи” па ће да фантазира како је то индо-европска ријеч, а неко ће и да узтврди да је вјероватно из османлијског језика. Тако то обично људи раде када се нађу пред проблемом поријекла неке ријечи коју не знају да објасне. И што је најгоре то раде и школовани људи. Дакле ријеч “уџбеник” не значи ништа, Срби су изокренули расијанску тј. рашку ријеч “учебник”, која је и нама јасна шта означава, не мора се потезати за кломпликованим објашњењима.

Душко Бошковић, први мјесец 7527. године