Ковид вјерници

Ходам градом, без брњице, још на регрутацији за ЈНА су ми открили девијацију у носу због које не могу да дишем нормално ни без препреке на лицу, а камо ли са препреком. И код Вјечне ватре, споменика ослободиоцима Сарајева, пресретну ме двојица полицајаца. Нисам низак, а ови височији и крупнији од мене.

• Стави маску! – каже један.

Једва сам разабрао шта говори, јер слабије чујем на једно ухо, па ми сви који говоре кроз брњицу звуче као међеди из пећине који нешто мумлају.

• Не могу да дишем, ако је ставим… – одговорих
• Стави маску, како могу остали. – упоран бијаше међед из пећине
• Е сада баш нећу када си недоказан. – проради пркос у мени.
• Дај личну карту!

Извадим личну карту, шта ћу, не вриједи да се шут боде са рогатим.

• Име оца! –  упита рогати видјевши неуобичајено име и презиме за овај дио Сарајева.
• Александар, добио је име по некрунисаном краљу Југославије, Карађорђевићу, а мајка ми је Анка, што је скраћеница од Јованка Броз. –  развезах ја.
• Зар ти није доста што си Србин, него нећеш ни маску да носиш. –  пријекорно заврши орган силе овај неугодни сусрет.
• Нити сам ковид вјерник нити муслиманка, да морам да покривам лице… само ти пиши казну, ја је немам од чега платити, није ми проблем лежати у затвору, имаћу три загарантована оброка дневно и угријан простор, али само да знаш да ћу против тебе подићи кривичну пријаву за покушај убиства гушењем, а Кризни штаб за прогањање грађана…

Наравно да је ово измаштани разговор и ситуација, али нису ни мало немогући нити неоствариви.

Од званичног проглашења почетка овог планетарног пројекта ходам на отвореном простору без брњице. У почетку сам примјећивао у погледима макираних људи који ми иду у сусрет, поглед изненађења и чуђења: Види овог необавјештеног… има ли овај ТВ у кући… гдје ли овај живи…

Како је вријеме пролазило, погледи изненађења и чуђења маскираних према немаскираним су се претварали у погледе сажаљења: Види овога јадника, умријеће, а неће ни до респиратора доћи… ово је неки самоубица, хоће да га вирус убије…

А данас смо већ дошли до забрињавајуће фазе. У погледима све већег броја маскираних се примјећује очигледна мржња према немаскираним. Да им ко подијели оружје, ко зна како би се то завршило све који не носе маске из разних разлога.

Мрзе нас зато што их ми који не носимо маске својим постојањем и понашањем подсјећамо да су подлегли и спали са сталежа слободних људи на сталеж робова. Мрзе немаскиране зато што нису послушни као они. Мрзе што постоје неки који су имуни на утјеривање безразложног и неоснованог страха у кости и што тај имунитет није стечен вакцинацијом, него природним путем.

Многи нисмо били директни свједоци настајања нацизма у Њемачкој и њиховим савезничким државама, давно је то било, али је сигурно управо некако овако све то настајало. Свако ко није пристајао на правила гомиле, сама гомила га је брутално елиминисала. Рат настаје када појединац престаје бити власник свог тијела и живота, него постаје власништво државе, корпорације, интересне групе, мафије и сл.

Западна цивилизација је од самог свог настанка почивала на сијању страха међу својим поданицима. То и сада ради. Једино не знам шта ми Срби радимо у таквом друштву када смо слободарски народ који је то небројено пута показао у историји. У посљедњем свјетском рату смо побиједили и нацизам и фашизам једним ударцем. Наравно уз велику помоћ Руса.

Мрачни средњи вијек није био код нас него у западној цивилизацији.

Западна цивилизација јесте изградила царство, али начин на који је то урадила није ни мало за похвално за нашу расу. Чак су и вјеру злоупотријебили у сврху дисциплиновања и унифицирања људи. А сада хоће мантије црквењака који су кротили народ, да само замијењене са бијелим мантијама медицинара

Систем плашења људи је исти, невидљивог бога је замијенио невидљиви вирус.

Од божије казне су људе спасавали црквењаци издавајући упуте о понашању и откупом гријеха, а од гњева вируса је планирано да сада људе спасавају бијеле мантије под командом Врховног Кризног штаба издавајући упуте о понашању и откупом медикамената и медицинске опреме.

Прије ко није слушао ишао је на оном свијету у пакао, а сада ко не слуша, планирано је да на овом свијету не иде никуда даље од свог стана.

Да би робови били употребљиви газди морају бити кротки и послушни, а то могу само ако им се живот осмисли тако да живе у константном страху од нечега.

Најбољи су комбиновани страхови, страх од непознатог плус страх од познатог, углавном очигледног  силеџије који ће да те пребије ако му ниси по његовој замисли. Или у случају већих система, избомбардује ти државу, ако ниси вољан да му плаћаш рекет.

Малтретирање западњака својих грађана је почело још давно, увођењем правила обавезног везивања у аутомобилу, а касније и обавезом вожње и дању под укљученим свјетлима.

Запад влада својим поданицима мјерама које немају право научно утемељење, сатанистичким ритуалима и враџбинама. Ко то сада не види, не требају му више очи.

Улицама градова свијета ходају ковид вјерници који проповједају нову вјеру и лако их је препознати, носе брњице и мрзе све око себе који их не носе. Да ли ће успјети да се успостави овај нови систем остаје да се види. Код разних народа није исти праг толеранције. Можда прво дође до унитрашњег пуцања система у САД, а можда и у Француској. Углавном треба сачекати да се ова ситуација преломи по нечијим другим леђима а не увијек по нашим.

Неће им успјети пројекат јер у данашње вријеме лаке измјене информација нема успјеха вјера која почива на сијању страха међу поданицима и чију окосницу чине фрустрирани вјерници. Вјера мора бити привлачна вјерницима, а не да јој се посвећују због разних страхова.

Шта је, дакле, главни циљ овог планетарног пројекта?

Подјелити људе на брњичаре и нормалне и сукобити међусобно, при чему ће банкари давати неповољне кредите објема сукобљеним странама како би могли и једни и други да купују оружје код исте екипе, а било која страна да побједи, њима је свеједно, јер ће поново обје стране доћи код њих по неповољне кредите да изграде порушено. И тако у круг кроз историју и вријеме.

Историја се понавља свима, а не само онима који је не науче, јер је много више неуких и вјерника, неко учених зналаца. Надам се да ће све више људи схватити принцип по којем је до сада Запад владао, те неће насјести на већ добро познате досадне моделе владања свијетом. Западну је понестало креативности и оригиналности. Постаје провидно и досадно.

Народе, посвети се знању, а не вјери. Боље је знати радити него вјеровати да знаш радити. Неко уман је давно рекао да је знање слобода, а није то рекао за вјеру.

Неко такође добро примјети да има више лудих него заражених. Требају, изгледа, више психијатри и психолози, него епидемиолози.