четвртак, новембар 21, 2024
Приче

Православна „браћа“ Бугари

Кажу неки мудраци да не треба генерализовати код оцјењивања неког народа. У случају диктатуре можда и не треба, пошто диктатор ради шта хоће, а да и не пита народ, па се са народа можда и може скинути понека одговорност за оно што ради. Али у случају демократије када народ изабира себи владара, сасвим је оправдано генерализовање, јер је народ изабрао владара да спроводи вољу народа или нације. Наравно увијек постоји изузетак од правила, али тема овог куцанија нису изузетци.

Заборавило би се на ратно-изазивачки потез Бугарске да није постављена нова спомен плоча у Сарајеву надомак аеродрома, и Срби би наставили мислити да су Ватикан или Њемачка били међу првим државама које су признале противуставно одцјепљење од Југославије, које је довело до рата. Дакле, одговорност за избијање рата у БиХ поред оних који су спровели референдум о сецесији, а и сами рекли да ће жртвовати мир за осамостаљивање БиХ од Југославије, стоји и на Бугарима. Злочин против мира је основни злочин из којег проитичу сви остали који су од мањег значаја.

Сваки Србин, а поготово православац би требао да опрезно користи појам “православна браћа” када жели неки други народ да учини себи блиским и пријатељским водећи се идејом да је такође тај неки народ исте вјере. Као што видимо на примјеру Бугара, а прије тога и на примјеру Грка, није православље таква вјера која чини да неки православни народ не забоде другом православном народу нож у леђа. Једини православци који нам нису никакда кроз историју нанијели штету су Раси (Руси) и када су били православни и када су били комунисти. Дакле, не ради се о томе да су нам сви православни браћа, него се ради о томе да нам је неки народ братски, или није, без обзира на вјеру.

Сва остала православна “браћа” осим Раса су нам бар једном кроз историју забадала нож у леђа и то у најтежим тренутцима. А Бугари су се у томе посебно истакли радећи то вишеструко и свако мало, без обзира била под диктатуром или демократијом.

Можда се ипак треба оградити и из приче о бугарским недјелима треба искључити Шопе који су у ствари Срби.

Дакле, нису само Срби из Србије добили нож у леђа од Бугара, него су добили и Срби из Босне и Херцеговине недавно нож у леђа од тих истих Бугара, јер су стали на страну сецесиониста и разбијача Југославије, једне од већих и бољих србских држава веома цијењене у свијету коју су Срби својом крвљу саздали, и као краљевину и као републику.

Нико није крив Бугарима што су међу нама Србима постали синоним за нешто што не ваља и што је подмукло и што само чека моменат да те зајебе[1].

————————-

[1] – стари србски народни израз за превару, израду, зајеб и остале не баш тако витешке радње