Copy&Paste generacija

Другарице и другови, даме и господо, браћо и сестре, мораћемо бити јако опрезни по питању наше будућности, пошто нам стасава опасна copy&paste генерација која пријети да уништи човјечанство, или бар да га ресетује.

Извињавам се због виндовсоидног ријечника, али сам и ја генерација стасала на експлозији рачунарских технологија и Виндовсима, што је у почетку све било искључиво на америчком језику, па су се многи појмови из те тхенологије одомаћили и у србском језику. А и не само на србском, многи народи се и не труде да преводе многе појмове, пошто су непреводиви, а често су и смијешни када се преведу без прилагођавања разним менталитетима. Неке појмове и нема смисла преводити јер у буквалном преводу изузетно глупаво звуче нашем менталном склопу.

Стога је и у наслову употријебљен изворни назив и није превођен, те ће га многи разумјети. Ко га не разумије вјероватно му ни ово цијело куцаније неће бити интересантно пошто се тиче утицаја технолошког напредка на интелектуалну лијеност људи, јер је подржава и развија до неслућених граница затупљености и виртуаности у којој се живи.

Када човјеку нестане аргумената у неким расправама, тј. када се сусретне са болном истином коју не жели да чује, онда је уобичајена људска реакција да напада саговорника на личном плану, вријеђа га и обично завршава са “пријатељским савјетом” да има Гугл, па нека тамо потражи истину.

И тако гуглајући обично се изгугаљу којекакве глупости пошто данас свако може да објави на интернету шта хоће и да пише о чему хоће, што и ја управо радим, а овај сајт то објављује. Свако може да отвори бесплатно блог, сајт, Твитер и Фејсбук налог и остале профиле по друштвеним мрежама. Може свако да објављује и слике свега и свачега, јер још није на сцену ступила тотална цензура интернет саобраћаја, иако постоји већ један одређен степен контроле.

Људи у потрази за истином обично људи гуглају све то тачке док не нађу потврду за своје погрешне ставове, пошто на интернету има свега и свачега и за свачији укус. Тако да није проблем пронаћи “доказе” за било који истину.

Зато треба бити мудар током гуглања, критички настројен према свакој нађеној информацији, потражити више извора, али не било каквих, него поузданих и провјерених сајтова, ауторитета у некој области. Није само Википедија оаза мудрости и истине поготово када су историја и политика у питању. И ту се воде ратови ко ће коју информацију поставити и дуже је бранити. Углавном су Срби по овом питању јако индолентни, пошто вјерују да само оружани рат има смисла и вриједан је труда, а сви остали видови ратова су небитни. А јако је жив и убитачан информатички рат.

А стварност је другојачија, када неки народ доведеш до тачке да се мора латити оружаног рата, а прије тога си против њега водио медијски и сваки други рат успјешно, оружани рат бива изгубљен.

Прије појаве интерента најјачи аргумент у свим дискусијама је био “пише у новинама”, јер ако нешто пише у новинама то сигурно мора бити тако. У данашње вријеме је напредак технологије довео до тога да се почео користити појам “има на интернету, прогуглај”.

Ријеч “прогуглај” се прва наметнула као синоним трагања за потребним. Мада није Гоогле једини претраживач иако је најбољи по много параметара, било би поштено користити и појмове: пројахуји (Yахоо) или појандекси (Yандеx). Али ово је већ виђена појава коју смо срели у случају “Каладонта”, “Фрижидера”, “Жилета”, “Дигитрона”, и сл.

И тако углавном, гаранција да има нешто на интернету, то не значи и да је то истина и да је тачно. Треба се добро ознојити да се пронађе истина и у тој големој башти података.

Слиједи примјер једног очигледног примјера copy&paste обичаја без учешћа мозга у процесу размишљања. Да би се сачинио неки нови текст на неку тему узимају се обично сасвим некритички дијелови текстова са разних страна и направи некакав симпатичан, питак, допадљив и читљив колаж, али који на крају као цјелина нема смислену кичму.

Овај примјер је узет само као примјер како то изгледа и зато није наведен извор пошто за уочавања модела по којем се неке ствари дешавају уопште није важно одакле је узет примјер. А коме је то важно, напомињем да је ово узето је са интернета.

У некритичком цопy&пасте тексту се тврди да је амброзија штетна биљка и да је поријеклом из САД-а. При чему се у наставку текста говори о амброзији као храни и пићу богова у вријеме античке Грчке?!

Амброзија тако у једном параграфу од штетне биљке постаје у другом параграфу корисна биљка издигнута до небеских висина.

Некритичко преузимање инормација из више извора доводи до смијешних ситуација које многи из цопy&пасте генерације уопште не примјећују, а што је најгоре то им и није тако битно. Битно је да се урадила домаћа задаћа, да се поставила објава, да се објавио текст и евентуално узела која пара или добио лајк (свиђање).

Како се писац спорног текста на интернету није запитао како је то одједном амброзија постала штетна и како је то донешена из САД-а, када о њој говори Хомер у Одисеји?

Ако Хомер тврди да су амброзију донијели голубови то можда и не значи да се ради о миту и пјесничкој слободи, познато је да су многе животиње разносиоци сјемења многих биљака на разне начине, да не идемо баш у детаље.

Како је могуће да голубови прелете океан из САД-а, када САД у оно вријеме није ни постојао?! Можда их је бродом превозио Колумбо, који такође није постојао у вријеме античке Грчке, која такође није постојала под тим именом у своје вријеме.

Има ли ко да ово распетља?

Крајње је вријеме да свако укључи свој мозак у процес размишљања и да са резервом усваја сваку објаву са интернета.

Није Интернет Библија или Куран па да му се мора беспоговорно вјеровати, мада како сада неке ствари стоје, изгледа као да јесте.

Добили смо нову свету књигу “Интернет”.

Душко Бошковић, 18.9.7526. године, Ул. Глобално село бб, Интернет