понедељак, јун 17, 2024
Умовања

Да ли се каже ваистину или воистину?

Колико села толико обичаја, каже стара србска изрека. Деси се Србима да погријеше у честитању, некада само у ситној „козметичкој„ грешки око неких слова, а некада и крупније гријешећи, суштински.

Чак се и једном ТВ водитељу у емисији у живо, познатом Жики Шареници, десило да Ускрс честита са Христос се роди, а можда је било и обрнуто, што није сада у детаљ важно за ову причу.

Ако се погријеши за Васкрс, па се каже „Христос се роди“ може се поправити ситуација на духовит начин. Када вас онај коме честитате чудно погледа након изговорене честитке, само наставите са честитком и кажете „поново (се роди)“.

Ако сте у дилеми да ли се каже „воистину“ или „ваистину“, обоје је у суштини и правилно и неправилно. На старосрбском се прилог „у“ говорио као „в“, па се говорило „в истину“, а што сада значи „у истину“. Данас се у многим нацијама насталим од Срба и даље користи глас „в“ умјесто „у“. Ради лакшег и бржег изговора су у неким крајевима додали „а“, негдје „о“ и тако имамо и ваистину и воистину.

Ко хоће да се држи старесрбске традиције нека говори „в истину“, „воистину“ или „ваистину“, а ко хоће да буде у духу садашњег србског језика може да каже и „у истину“ или „уистину“.

Нисам спровео детаљно истраживање, а и нема потребе када су ствари очигледне, јер се види да је ријеч „васкресе“ двосложна ријеч од „вас“ и „крес“. „Вас“ је „сав“, што у Срба није необично да мијењају у неким ријечима међусобно словима мјеста (васколики – свеколики).

Крес је ватра, а ватра је свјетло, топлина тј. предуслов за живот у хладној вас-иони. А то је нама људима Сунце, симбол за очигледног и увијек присутног „бога“ којем су се људи одвајкада захваљивали за наш опстанак и постојање, јер су знали да нама без Сунца нема живота. И свако јутро нама Сунце васкресне, све оватри и освијетли, те живот може да се одвија даље у периодима по васионским законима.

Па докле ко догура.

Иначе је много познатији термин у цијелом свијету од васкрснућа, реинкарнација која је само једна варијанта помније разрађена варијанта васкрснућа коју су неки други духовници надоградили и проширили да би људима дали наду да је овај једини јединствени живот који живимо на земљи, поновољив.

Када већ Срби воле да расправљају да ли је правилније рећи ваистину или воистину, хајде да расправио да ли је правилније рећи „Васкрс“ или „Ускрс“. Ја кажем да је правилније Васкрс, јер је свеобухватнији, пошто садржи ријеч „вас““ тј. „сав“, док је прилог „у“ само подскуп нечега што је свеобухватније.

Душко Бошковић, на Васкрс 7526. године (2018).