Користољубље или намјера?

Прије неколико дана је „неки неодговорни појединац, а можда и двојица“ са главног улаза са улице у улаз у којем се налази библиотека Српског Просвјетног и Културног Друштва „Просвјета“ из Сарајева скинуо двије новопостављене табле са азбучним и абецедним надписом „Библиотека“ и заштитним знаком СПКД „Просвјета“. Такође је отуђена и табла са самих врата библиотеке која се налази у улазу који се закључава и није лако у њега ући неопажено.

Полиција је ово недјело одмах након пријављивања, а без спроведене истраге, окарактерисала као обично разбојништво из користољубља. Као неко је скинуо месингане плоче како би их продао некоме ко ће да то преради и поново прода неком другом, а можда и без прераде опет истом купцу.

Савјет полицији: Посјетите све гравирнице у граду и видите ко одкупљује украдене плоче и преправља их, те поново препродаје даље, избјегавајући плаћање пореза, вртећи исти репроматеријал више пута у круг. Они тиме слабе буџет из којег ви примате плате, па се немојте послије чудити што можда убудуће нећете имати очекивано повећање плата, јер неће имати од чега да се повећају.

Да је у питању разбојништво у циљу обичног користољубља ваљда би ти неки лопови имали много веће користољубље да су скинули ове табле са њемачке читаонице која је само двадесетак метара даље од зграде „Просвјете“.

Тешко се ко смије усудити да покуша да скрнави нешто њемачко, иако су они у више наврата били агресори на овај простор. Али се зато смије србској имовини радити шта ко хоће, пошто се то углавном не санкционише како би требало. Срби су проглашени агресорима па је у циљу ослобађања БиХ од Срба као агресора чак и пожељно наносити им штету, како би што прије напустили БиХ.

Народе сарајевски дођите у њемачку читаоницу, одгајајте се на њемачким писцима и филозофима, можда схватите због чега се појавио Хитлер, а немојте случајно да набасате на неку србску библиотеку и кренете да читате србске књиге, могли би да одкријете свашта што вам није мило за чути.

Могли би рецимо да набасате на старе примјерке часописа „Босанска вила“ штампан азбуком, па да се изненадите да има нешто старо и босанско што је азбучно, или би могли да налетите на књигу гдје се описује покрет „Младобосанаца“ који се борио за ослобађање Босне од окупатора у којем доминирају Срби.

Било би интересантно дознати како су се изјашњавали у оно вријеме припадници Младе Босне, Мустафа и Мухамед. Тада нису били конституисани Муслимани као нација, а поготово не Бошњаци, које сада покушавају приказати као одвајкадашњу нацију, па чак и народ.

Не залазите случајно у „Просвјетину“ библиотеку, не смијете знати чак ни да она постоји, јер би могли сазнати и схватити да што више идемо у назад кроз историју, босанство се у ствари везује искључиво за Србе, пошто нема других народа и нација на овом простору у то вријеме.

Ко не вјерује да је средњовјековна Босна србска држава, ево дајем на увид само дио документа из 1382. године, подпис краља Твртка, тадашњег краља свих Срба – србског краља и у вријеме Косовског боја, под чијом круном су били и кнез Лазар Грбљановић и кнегиња Милица.

Као што видимо у подпису повеље од свих могућих народа и нација које сада постоје под овом поднебљем спомињу се само Срби, не спомињу се чак никакви Славени. Логично је онда да је и језик повеље онда србски, а неки други, као што су измишљотине типа „старославнески“ и сл. Исти језик и писмо као и у Србији/Рашкој у оно вријеме.

Називати Србе агресорима је у ствари злочиначки акт са циљем да се представимо као уљези на овај простор и као такви требамо бити етнички очишћени и враћени на почетне позиције негдје у Русију из које је као кренула сеоба Славена.

Можда је и било некакво досељавање Славена на Хум, али су ти свјетлолики Славени сјеверњаци наишли на нас тамнолике Србе који смо их дочекали и разумјели смо се без преводилаца, говорили смо исти језик. Хум (Хлм) је иначе изворни назив за овај наш простор, а данасњи назив тог полуострва је Балкан, што јако личи на ријеч „балкон“. Балкон је нешто што је истурено изван главнине простора, баш тако некако изгледа и полуострво у односу на континент. Научници би треба ту тражити коријене ријечи Балкан, а не у турском језику који није ни постојао у оно вријеме.

И да завршим ову тему са још једним савјетом, али вођству СПКД „Просвјета“: Поставите неке најјефтиније надписне плоче од пластике, па ако их поново скину, знаће се да није у питању користољубље, него сасвим друга намјера.