Стазама војводе Војислава Шешеља

Војвода Шешељ и ја имамо много додирних тачака, обојица смо поријеклом из истих старохерцеговачких крајева – Роваца, обојица исту славу славимо – Светог Луку,  обојица смо рођене сарајлије, обојица смо били чланови “Савеза комуниста Југославије” и обојица смо незадовољни партијским радом вратили партијске књижице.

Одлучио сам да и даље нас двојица имамо још више додирних тачака. Кренућу и ја, као што је он својевремено, у обилазак наше емиграције по САД и Канади, држати предавања и скупљати паре за рушење система. Имамо и сличан ријечник нас два, све ово кувцу не ваља никоме, осим овим што краду и пљачкају. Народ је само потрошна роба овим нашим новопеченим и страним старопеченим капиталистима, које смо нас двојица прије називали буржоазијом. Сада се користи такође некакав страни, много смијешнији назив “тајкун”. Ми смо тајканима од миља звали наше тате, и није случајно за нас изабрано да се користи овај назив “тајкуни” како би испало да од милине тепамо богаташима којие се богате на туђем зноју и крви.

Емиграцијо спреми се, ето ме долазим у походе. Спремите заставе и који пару за донације. Крећем Шешељевим стазама, али у супротном правцу, ка партизанској емиграцији, јер се поред четничке десила и ова емиграција. Коло среће се окреће.

Да не буде забуне, не заговарам враћање идентичне СФРЈ каква је била, јер су ови што су се одцијепили показали шта мисле о њој својим сецесијама, заговарам државу без нестабилних и непоузданих фактора. Јер ко је луд да поново прави кућу на клизишту са климавим темељима.

Самоуништење Фашизму – Слобода Народу

Душко Бошковић