субота, април 13, 2024
Приче

Социјална дистанца

Када бијах ономад на скијању, морала се купити карта са чипом коју аутомат за пуштање на успињачу прочита, и ако је исправна пусти те даље до кабине.

Ставио сам ту карту у џеп од рукава скијашке јакне који је предвиђен баш за ту намјену, и стао пред очитавач чипованих картица, а он не реагује, као да ме нема. Примакнем руку, па је одмакнем и тако више пута у разним позама, људи сигурно помислили да нисам баш сав свој, али вратнице се и даље не отварају, систем неће да ме пушта даље. Знам да сам уредно платио карту, видио да је продавач карти исправно кодирао на исправан датум и сатницу скијања, али џаба, систем ме не пушта даље. Већ се створио ред иза мене. Понеко и гунђа у смислу „види сељака срео се са технологијом па се не зна снаћи“. 

Мислио сам да систем има неку грешку, тако је данас са свом том информатичком опремом, продају недорађене и недовољно тестиране ствари, али поред мене на другим вратницама прођоше двоје људи. Помислих да мој дио система није исправан и пређем на слиједећи модул који је већ пропустио људе, примакнем руку са чипом очитавачу и опет ништа. Не пали се зелено свјетло нити се вратнице отварају.

Притисак ми скаче, већ смишљам гаму псовки и за произвођача чипова и софтвера и за пројектанта успињаче и за власника скијалишта и све редом, отварам џеп и вадим карту да погледам да се није којим случајем дезинтегрисала док сам је стављао у џеп и констатујем да држим двије карте у руци. Једну од прошлог пута када сам био на скијању и ову важећу.

Како сам по струци инжењер, схватио сам одмах у чему је проблем. Очитавач кода скијашких картице се збунио, пошто није могао да очита код исправне карте, јер се налазила близу карте којој је код истекао. Није постојала дистанца између карти са чиповима. Чим сам неважећу карту ставио у други џеп и повећао дистанцу између њих, очитавач је исправно прочитао код на важечој карти и отворио ми вратнице, па сам могао да се препустим чарима скијања.

Због овога случаја се инсистира на дистанци коју заговарају међу нама људима током овог пројекта Covid-19. Очитавачи чипова не могу исправно да очитају код у капсули коју имају намјеру да уграде испод коже до палца, ако се држимо заједно и близу смо једни другим. Зато је потребно да већ данас почињу са масовним дрилом, да нас извјежбају да увијек држимо одстојање једни од других. Изгледа да су 2м та потребна удаљеност која гарантује да ће систем исправно очитавати појединачне кодове и слати брзом мрежом на обраду у централу.

Ту међусобну удаљеност између људи нису назвали физичком дистанцом, што би било логично, него социјалном. Сам назив алудира на то да нити ћемо сви бити чиповани, нити ћемо имати сви исте чипове. Биће социјалних разлика као и до сада што су биле. Чобан који жигоше своје стадо има за стоку једну врсту жига, за псе који чувају стадо има другачију, а он сам нема ништа, он је власник стада којим располаже и сам себе не мора контролисати.

Свијетом не владају технократи нити технологија, него све то користе неки други људи да се попну на врх свијета и ту засједну. Технократи су високообразовани робови, а технологија је алатка.