Пандемија је пројекат који има свој крај

Многи су видјели у вијестима снимак људи како падају на сред улице у Кини. Тако сам и ја пао у сред Сарајева на сред улице, додуше на травњаку поред улице, па сам прошао без озбиљнијих повреда. Само мој пад није имао ко да снима. Није се знало да ћу да се онесвјестим.

Радио сам на одређено вријеме у једном удружењу у Сарајеву. Свако јутро смо радни дан почињали кафом. Тог јутра када није ни било говора о специјалном вирусу, разговарали смо уз кафу о обичним свакодневним темама. Рекао сам колегама да се не осјећам добро, да ми кафа нема укус кафе, као да пијем неки метал и да имам некакву чудну муку у стомаку. Рекоше ми да је кафа иста она коју стално пијемо, а и они виде да сам ублиједио, те је можда најбоље да одем кући на опоравак, свакако им не личим на неког употребљивог тог дана.

Уз пут идући ка кући сам купио неке намирнице у продавници дјеци за ручак и једва сам то обавио, осјећао сам се некако чудно као никада до сада и сво сам се вријеме питао шта се то одједном деси са мојим тијелом. И на изласку из продавнице, посрчући преко улице сам се на травњаку само срушио.

Освјестили су ме неки људи, полијевајући ме водом, а створила се одједном и хитна помоћ. Кажу да су управо дошли са једне интервенције улицу даље, неки човјек такође колабирао и док су га осјеставали, добили су позив на нову интервенцију. Добио сам неку ињекцију након које ми бијаше лакше. Питали су ме да ли желим да ме одведу на клинику да ми дају инфузију и даље третирају, што сам одбио. Рекао сам да се боље осјећам и да ме дјеца чекају кући, не могу тек тако да не дођем кући.

Објаснише ми да имају доста случајева колабирања тих дана, вјероватно су врућине у питању. Прихватио сам то објашњење, пошто тада нисам знао за неко друго, иако нису биле никаве посебне врућине те године у односу на досадашње. Мени је ово што ме снашло на тренутак заличило на тровање нечим. Размишљао сам ко ли има интерес да ме трује и зашто.

Након пар мјесеци након овог мог доживљаја креће пројекат пандемије, приказивање преко медија падања Кинеза по улицама. Нисам погријешио када сам написао пројекат пандемије, а не само пандемија.

Као и сваки пројекат који има свој почетак,цијену и крај, тако и овај пројекат пандемије има свој почетак, цијену и свој крај.  Стрпимо се још мало до 31. маја 2022. године и судија ће ваљда да свира крај, неће ваљда бити продужетака.

Нисам овај датум добио од Тарабића, Нострадамуса нити бабе Ванге, можете га сви наћи на интернет страници Министарства здравља, на овом линку?

О пројекту (здравље.гов.рс)

Та нека Свјетска банка за коју обичан свијет не зна који су то људи који стоје иза ње, је само Србији дала зајам од 100 милиона долара, на име овог пројекта. А има много држава и то много већих од Србије којима су дали много више новца. Није написано под којим се условима и коликом каматом мора вратити овај новац зајмодавцу.

Колико ли су само новца зарадили ти који ионако имају превише новца, а који се никада не појављују на листама најбогатијих људи. Можда када се сабере сво богатство првих десет “најбогатијих” људи на свијету, још увијек не може да се досегне богатства тих неких људи који се не појављују на листама најбогатијих. Они су богаташи ван конкуренције.

А ти народе не размишљан о овоме, него се и даље троши на расправе да ли је Земља округла или је равна, да ли има живота на Марсу, када ћемо на њега преселити и гледај слике васионе направљене у неком софтверу за графику. Такође проводи вријеме истражујући да ли свијетом владају гуштери или ванземаљци. И обавезно учествуј у свим петицијама које колају интернетом, а и на изборима како би учврстио дојам да можеш активно учествовати у промјенама.

Сиротиња може да промјени само јахача који ће да га јаше.