Захтјев правним лицима за одобравање слободе кретања
Доњи текст је већ био објављен на пар сајтова у пуној или скраћеној форми, а ова прича има и наставак којег желим да подијелим са вама.
Послао сам доњи текст једном правном субјекту у БиХ да ми одобре слободу кретања у њиховом објекту без брњице, јер нисам џукела да је морам носити, и од њих сам добио одговор. Позивају се на препоруке Кризног штаба које су противне Уставу БиХ и кажу да ми не могу дати одобрење.
Зато нам ништа у држави не ваља када се правна лица оглушују о врховни правни документ једне државе, и доносе препоруке у супротности са њим. Једино што ме тјеши је то да се у цијелом свијету крше устави држава, зато сада и иду процеси о променама устава. Да направе такве уставе да народима могу да раде шта хоће, баш као са стоком у торовима, да нас жигошу, пелцују, убијају ради меса, тј. органа када им неки затреба, да пробавају на нама разне ГМО преправке да добију профитабилан народ на којем могу да зараде, да им не будемо само трошак и уста која једу и тијела која троше природне ресурсе.
Ово је само план, а сваки план не мора да успије.
***
Иако сам дописник из Сарајева и ово се односи на ово поднебЉе, ситуација је сигурно примјењЉива на много ширем простору. Ипак се све државе приликом доношења свог устава морају придржавати „Универзалне декларације о Људским правима“ донешене у УН резолуцијом бр. 217 /ИИИ, 1948 године.
Издвајам само неке чланове:
Члан 1. Сва Људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и савјешћу и једни према другима треба да поступају у духу братства.
Члан 4. Нико се не смије држати у ропству или потчињеном положају: ропство и трговина робЉем забрањени су у свим облицима.
Члан 5. Нико не смије бити подвргнут мучењу или окрутном, нечовјечном или понижавајућем поступку или кажњавању.
Члан 9. Нико не смије бити произвоЉно ухапшен, притворен, нити протјеран.
Члан 12. Нико се не смије изложити произвоЉном мијешању у приватни живот, породицу, стан или преписку, нити нападима на част и углед. Свако има право на заштиту пред законом против оваквог мијешања или напада.
Члан 13. 1. Свако има право на слободу кретања и избора становања у границама поједине државе.
Због небратског односа (члан 1.) према свакоме ко неће да покрива лице што је понижавајући поступак (члан 5.) за сваког човјека који има углед и част (члан 12.) и доводи такве Људе у потчињен положај (члан 4.) да бивају протјерани (члан 9.) из објеката и којима се ограничава слобода кретања (члан 13.1.), предлажем да се од свих таквих установа тражи писмена дозвола за улазак и кретање по таквим објектима са одкривеним лицем.
Та потврда се треба показати сваком човјеку који стоји на улази и процјењује ко може ући у објекат, а ко не и то одокативним методама процјене да ли је маска одговарајућа и да ли се носи како је ко замислио да треба да се носи.
У случају да вас ни тада не пусте у објекат, обавијестити онога ко „само ради свој посао“, да би могао да заврши у затвору, јер крши Члан 177. Казненог закона ФБиХ, јер је нарушио равноправност Људи дискриминацијом, одвајајући Људе по основу изгледа тј. начина одјевености у области лица. Такође упознати особу да крши Члан 179., јер одузима слободу кретања. И покажите му ову слику коју можете одшампати на штампачу и поклонити му да је на миру чита и да посебно обрати пажњу на дужину затворске казне.
Текст молбе за давање дозволе о кретању по објектима би требао у грубо да изгледа овако, с тим да и ви можете унијети мало своје креативности:
Поштовани,
Пошто сам већ једном био спријечен од стране вашег обезбјеђења да уђем у Ваш објекат, јер нисам хтио да ставим маску на лице, што је испод моје части и достојанства, како би избјегли слиједећи пут несугласице са вашим обезбјеђењем и евентуалну интервенцију полиције да поступи по Казненом закону ФБиХ и заштити Устав државе који гарантује слободу кретања и спречава дискриминацију Људи, тражим да ми издате потврду о неограниченој слободи кретања у Вашем објекту.
___________________
Потпис тражиоца захтјева
Поштовани пратиоци овог сајта, има много начина да се постигну многе ствари легалним путеми нормалним процедурама, не мора се пролијевати крв на улицама. Само је потребно бити информисан и разумјети како функционише систем. Наравно, ако се систем држи закона које је он донио, у противном не преостаје ништа дуго него тражити правду на улицама, по шумама и горама. Власти се тада не би требале чудити реакцији коју су изазвали својим непоштовањем закона које су сами они донијели.
